Sram se pojavljuje na mnogo načina. I predstavlja barijeru za samorazumijevanje. Kada se stidimo, skloni smo tome da se štitimo i povučemo.” (Gabor Mate)
Jedan od načina zaštite i skrivanja je (gle apsurda!) oklopiti se ulogom javne osobe i stati pod reflektore…
Napravih na stotine intervjua s popularnim ljudima. I nigdje ne naiđoh na toliko sebeprikrivanja kao kod onih koji se prividno otkrivaju. Njihovo je ponašanje često krinka za odvlačenje pažnje s upravo suprotnih osjećaja samih sebe.
A ja baš sklona onima koji su na neki način odbačeni od sebe ili drugih. Dok druge odbija ono očito, mene privlači ono skriveno. Ponekad je to blagoslov, a ponekad prijetnja. Ovisi koliko je srama među nama.
Inače, mjerna jedinica za sram je ego. Ljudi s najneugodnijim egom imaju najgore mišljenje o sebi. Ali u tom pogrešnom doživljaju sebe skriva se pravo blago… Zato ih gledam. Vidim. Volim. Doduše, samo s distance… koju sami stvaraju…